Nisam očekivao da ću naći pornografiju u istoriji web pretraživača mog devetogodišnjeg sina

browserPIŠE: Dave Eagle, pisac i fotograf

Ovo je razgovor koga sam se plašio – onaj od kojeg se svaki otac plaši – i desio se mnogo ranije nego što sam očekivao. Pripremao sam se cijeli dan za ovaj razgovor, znao sam da nijedan od nas nije spreman. Dok sam gledao svog sina kako skakuće od radosti izlazeći iz škole, sav ushićen i užurban – slobodan sam! Poželio sam da uspori. Nedjelju dana prije toga sopstvena radoznalost ga je tresnula u lice, video je stvari koje nije trebalo, stvari koje bi sigurno zadržao za sebe da ja nijesam odlučio da pokrenem tu temu. Pitao sam se kakav mu je tada bio izraz lica.

Sa svojih devet godina, Oskar može lagano da prođe kao da ima 12 ili 13 godina: visok je 1,57 metara, a težak 57 kilograma. Morate dobro da ga odmjerite – lice sa naznakama dječačkih obraščića i nježne iskrene oči– da biste shvatili koliko zaista ima godina.

“Hej, imam nešto da pričam sa tobom,”rekao sam mu kada smo bili u kolima daleko od tuđih ušiju.

Utonuo je u svoje sjedište, pripremajući se za najgore. Brzo sam ga razuvjerio da nije u nevolji, da nije uradio ništa strašno, ali da je postojalo nešto što sam znao o čemu moramo da popričamo. Odmah sam prešao na stvar.

“Znam da si tražio pornografiju.”

Oskar lako zauzima odrambeni stav, uvijek je brz da negira zločin – čak i kada mu je rečeno da nije uradio ništa loše – tako da sam očekivao njegovu refleksnu, protestnu reakciju, “Ne, nisam ja.”

“Osi,” povisio sam glas dajući mu do znanja da je govorio preko reda. “Znam da jesi. Laganje neće učiniti ovu situaciju ništa boljom.”

Šetao je očima gore – dolje, kao da je tragao za izlazom iz sopstvene glave. Smišljao je plan kako da se izbavi iz ove situacije, a onda je zastao. Namrštio se.

“Čekaj,” rekao je, ispravljajući se. A zatim je nastavio sa najslađim pitanjem koje je mogao da mi postavi, uzimajući u obzir situaciju u kojoj smo bili: “Šta je pornografija?”

Nisam mogao da se ne nasmijem. Njegova odbrana nije bila toliko samoodbrana koliko prava konfuzija. “To su video sadržaji i slike ljudi koji imaju seks,”rekao sam mu. Postidio se: “Oh. Onda da. Gledao sam pornografiju.”

Tišina je visila u vazduhu između nas dok sam pokušavao da smislim u kom pravcu da nastavim razgovor. Gledao me je podignutih obrva i očiju širom otvorenih, očekujući šta je sledeće. Njegovi obraščići su poskakivali u ritmu vožnje dok smo se vraćali kući. Iščekivanje mog odgovora mu je očigledno smetalo.

“Da li ćeš da kažeš još nešto?”

“Da budem iskren, zaista nisam razmišljao ovoliko unaprijed,” rekao sam mu. “Jedino sam planirao da ti kažem da znam.”

Naravno, milion stvari mi je prošlo kroz glavu u toku te nedjelje nakon otkrića. Nisam to tražio kada sam njuškao po njegovom jeftinom android tabletu. Oskar obožava video igrice i kako nije imao Iksboks ili Plejstejšn konzole koje je očajnički želio gledao bi kako drugi ljudi igraju igrice na Jutjubu. Usput, ako niste znali, to je kul. Tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci snimaju sebe kako igraju igrice kao što su Minecraft ili Call of Duty, uz komentare koji se uglavnom sastoje od iritantnog vrištanja i smijeha. Mrzio sam sve što je vezano za takvu vrstu video sadržaja, od besmisla gledati ih, nerazgovjetnog brbljanja u bradu, do činjenice da moje nerazumevanje modernih trendova znači da starim i marširam brzo ka starom gvožđu. Ali biti dobar roditelj ne znači da bi trebalo da podržite svaku glupu stvar za koju vaše dijete pokaže interesovanje; ponekada to samo znači da ih ne sprječavate da rade stvari samo zato što vi mislite da su glupe.

Ipak moraju postojati granice, a Oskar je nedavno otkrio igricu Grand Theft Auto 5 u drugoj kući. Nekoliko nedjelja čuli smo samo “GTA ovo”, “GTA ono”, kada sam mu stavio do znanja da to nije igrica koju treba da gleda, a kamoli da igra sam. Ja svakako nisam neki moralni čistunac, i zato Oskar nije mogao da razumije zašto sam bio žestoko protiv te igrice. Neumorno me je davio da mu obećam u kom uzrastu ću ga pustiti da igra. Ali kako reći devetogodišnjaku da ne postoje prikladne godine za igranje narkodilera koji puca u glavu prostitutkama. Plus, bih morao da mu kažem šta je to prostitutka. Rekao sam mu da se mane toga, da se to nikako neće igrati u mojoj kući. Kada je nakon toga prestao da zapitkuje, postao sam sumnjičav.

Pomislio sam da se nešto dešava kada je jedne noći rekao da je umoran i pitao da ode u krevet ranije kao i to da li može da ponese tablet u krevet da odigra samo par igrica prije spavanja? Kasnije, kada sam otišao u njegovu sobu da mu poželim laku noć, a on nespretno strpao tablet ispod jastuka, bilo mi je jasno da krije nešto. Ali nisam htio tada da pravim frku oko toga. Vrijeme za spavanje je bitno vrijeme za samohranog roditelja. I dalje su me čekali sudovi od večere i spremanje ručka za sjutra za Oskara i njegovu sestru, a žarko sam želio da legnem prije ponoći.

Kasnije, kada sam bio siguran da je konačno zaspao, ušunjao sam se u njegovu sobu. Utonuo je u san sa tabletom ispod jastuka tako da sam morao nježno zavući ruku ispod i polako ga uzeti – kao Zubić Vila. Kad sam se vratio u svoju sobu, otvorio sam pretraživač koji obično koristi i ukucao u prozor, “chrome:history,” misleći da sam spreman za ono što ću naći. Kako se ispostavilo, moje sumnje su se obistinile. Gledao je GTA video – mnogo njih – ali to nije bila prva stvar koju sam uočio. Prvo je moj mozak registrovao naziv internet stranice po sredini istorije, a zatim su mi se oči zakovale za nešto.

8:41 PM    http://www.bimbos.com    Free XXX Vids: Sheila, The Queen of Ana…

Proširio sam stubac sa nazivom stranice i bio užasnut, ali ne iznenađen, što sam pronašao da Šejla nije bila kraljica analogija. Bilo je još nekoliko stranica posećenih u kratkim vremenskim razmacima koje predstavljaju žene koje nude posao koji nema ništa sa stopom nacionalne nezaposlenosti. Konačno, istorija pretraživanja je pokazala da je Google pretraživanje za “porno video sadržaje” dovelo do kratkih posjeta Internet podzemlju, prije nego što je očigledno video dovoljno. Sjutradan sam pozvao njegovu majku.

“Dakle, moram da pričam sa tobom,” rekao sam joj, a zatim je brzo uvjerio da nisam ljut na nju i da nije uradila ništa loše, ali postojalo je nešto što sam znao i morao sam da joj kažem o čemu se radi. Rekavši joj šta sam našao, a ona je uzdahnula. Rekao sam dokle je to došlo, a ona uzdahnu rekavši – ‘’jadan, mali dječak’’. A zatim sam je uverio da ću pričati sa njim o tome, a njoj se ote uzdah olakšanja. Diskutovali smo o tome šta treba, a šta ne treba reći. Rekao sam joj da ću sačekati nedjelju ili više, dijelom zbog toga što sam želio da vidim da li će se ponovo vratiti i gledati ponovo – ali nije – a dijelom što sam bio prestravljen razgovora. Nasmijala se i rekla kako je srećna što se to desilo u mojoj kući. Nasmijao sam se i ja i rekao da je menstrualni ciklus naše ćerke sada zvanično njena odgovornost. Nedjelju dana kasnije, Oskar je nervozno čekao u kolima da kažem nešto još.

Pokušao sam da se prisjetim svog djetinjstva i kako bi moji roditelji vodili ovakav razgovor. Bio sam godinu dana mlađi od Oskara sada kada sam se prvi put dohvatio Playboy-a koji sam čuvao pod neurednom gomilom Archie stripova na polici u mom ormaru. Problem je bio u tome što moji roditelji nikada nisu otkrili moju tajnu – nikada nisu imali razloga da sumnjaju da ga imam pošto tada nije bilo baš lako da jedan osmogodišnjak nabavi takvu “zabavu za muškarce” – tako da nikada nismo imali konverzaciju kakvu ćemo ja i Oskar imati. Internet je sve to promijenio, jer su sajtovi za odrasle udaljeni samo jedan klik. Sadržaj je daleko eksplicitniji nego što je bio u Playboy-u, a sajtovi kao što su bimbos.com ne privlače publiku koja tvrdi da ih posećuje zbog tekstova.

U nekim aspektima, ipak, ovo je možda promjena na bolje. Bez ikoga da mi pojasni duplericu pod nazivom “Ljepotice sa koledža”, bio sam prepušten sam sebi da formulišem ideje i utiske o ženama i kako da se odnosim prema njima. Pretpostavljam da nisam jedini sa sličnim iskustvom; mnogi muškarci mojih godina i dalje zadržavaju svoje adolescentske stavove o seksu – sa ženama koje imaju skoro pa sporednu ulogu – koji doživljavaju kao simbol svoje muškosti prije nego zajedničko iskustvo. Tehnologija dozvoljava našim dječacima iz 21-og vijeka da lakše pristupe stvarima koje dječaci oduvijek žele da vide, ali takođe je omogućila opreznijim roditeljima da se direktno suoče sa ovim temama. Roditelji nikada nisu mogli i nikada neće moći da zaštite svoju djecu od stvari za koje ih interesuju. Mnoštvo djece je dovoljno spretna da prikrije svoje tragove online. Ali istorija web brausera je možda jedini i najbolji alat koji imamo da započnemo konverzacije ovog tipa, napravimo neku vrstu roditeljskog džiu džicua i pretvorimo ovu radoznalost u nešto što uklanja svaku moć sa tabua.

“Pretpostavljam da je prva stvar koju želim da ti kažem, ” nastavio sam, ” da nisi uradio ništa loše. Ali takođe ne možeš da gledaš te stvari ponovo, barem ne sada dok si tako mali.”

Oskar, uvijek na da ulovi nalogičnost u nekom pravilu, upitao me je zašto ne može ponovo da ih gleda, ako to nije ništa loše. Objasnio sam mu da riječ “loše” nije pravi izbor riječi prije nego što sam mu pojasnio da nije uradio ništa neobično ili neočekivano. On je objasnio da nije to čak ni tražio. Klošar od gejmera čije je video sadržaje Oskar gledao je pominjao internet sajt bimbos.com, a Oskar je htio da sazna šta ta riječ znači. Kada je otkrio pravo značenje, ipak, priznao je da je postao znatiželjniji.

“To je sasvim normalno,” rekao sam mu. “Ali nisi još spreman za ono što si video. ”

“Zašto?”

Opet bio sam loše pripremljen da mu objasnim to i zamolio sam ga da mi da minut da smislim pravi odgovor. Da li je on zaista trebalo da zna suštinu podzemlja porno industrije, onu u kojoj bivše glumice govore o užasnim stvarima, kao što su kako su ih lagali ili čak primoravali na seks pred kamerama? Da li je on trebalo da zna koliko milijardi dolara čovjek iza kamera pravi ostavljajući te iste žene slomljene i same, odbačene od istog društva koje zahtjeva proizvod, ali ih istovremeno blati zbog učešća u njegovom stvaranju. Da li je trebalo da priznam moju istoriju, da ga počastim pričama iz starih dana, kada bih blokirao telefonsku liniju na cijelu noć kako bi moj spori modem mogao da skine desetak slika koje bi već sledeći dan vidio. Da li sam čak trebao da koristim riječ “istorija” sa njenim nepoštenim implikacijama neke davne prošlosti?

“Ono što si vidio nije pravi seks,” rekao sam mu.

“Izgledalo je kao tako – “počeo je ali sam podigao ruku rekavši, “Dozvoli mi da završim.”

“Gledaj, ti i ja možemo poći u park, ponijeti bejzbol loptu, rukavice i palicu. Ja mogu da bacim loptu, a ti je možeš udariti, a zatim je ja mogu uhvatiti I, eto, mi igramo bejzbol, zar ne?”

“Tako je…”

“Ali, zatim odemo da gledamo utakmicu Soksa i vidimo da oni igraju na potpuno drugačijem nivou. Oni udaraju loptu 161 km na sat i skaču preko ograde da ulove loptu. To nije bejzbol koji ćemo ti i ja igrati ali to ne čini našu igru manje zabavnom. ‘’

Oskar je samo zurio u mene, tiho čekajući na nešto što bi ličilo na poentu.

“Ti ljudi koje si vidio u videu igraju potpuno drugačiju igru. To je kao seks na Olimpijskom nivou i ne želim da misliš da je to nešto što većina ljudi radi.”

Rekao sam mu da će jednoga dana i on imati seks i da nisam želio da se razočara zato što njegova partnerka nije zainteresovana za stvari koje je vidio u tim snimcima. Da treba ići polako i je osjećanje povezanost sa partnerkom bitni dio tog procesa. Takođe nisam htio da se drži nemogućih standarda koji će samo smanjiti njegovo uživanje.

Morao je da shvati da su osvjetljenje, kamera, montaža i vijagra potrebni da bi se stvorila iluzija neprekidne akcije.

Ponos je počeo da se rađa u meni, bio sam Supertata, sposoban da preskočim nemoguće teme u jednom zaletu. Mogao mi je reći bilo šta, a ja bih slušao bez osuđivanja, odgovarao sa strpljenjem i prije svega iskreno. Odlučio sam da nemamo šta da krijemo jedan od drugoga.

“Pravi seks je mnogo bolji od toga što si video,” rekao sam mu. “Ja uživam gledajući Red Sokse, ali draže mi je kad učestvujem u svojoj igri. To je mnogo veće uživanje i ništa se ne može porediti sa pravom, stvarnom stvari. Razumiješ?”

Oskar brzo klimnu glavom, skoro panično, a zatim dodade, “Da li sada možemo da prekinemo da pričamo o tome?”

“Naravno da možemo. Da li ti je neprijatno?” pitao sam ga.

“Pomalo,” rekao je, “ali uglavnom ne želim da slušam koliko ti zapravo voliš seks.”

Izvor: The Atlantic
Prevela: Dragana Stanković

 

 

  • Comments

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    *