[Blog] Na Facebook-u nema mjesta za jednog od nas

# FB 09 mala - Blokirao sam majkuPiše: Jovana ČELEBIĆ, Telenor

Pretpostavljam da većina vas provjerava svoje profile svakodnevno. Javljate se prijateljima, dijelite stavove, muziku, šta god. I u jednom trenutku stiže vam notifikacija: zahtjev za prijateljstvom od roditelja. Oba ili jednog. Opet, pretpostavljam, da se većini vas tako nešto dogodilo. Meni jeste. Od majke. Najprije sam je ignorisala. I to ne vrlo rado, ipak je to moja majka i ja je volim. Ali sam se onda zapitala: ako želimo da nas naši roditelji razumiju, da li bi jednostavno trebalo da ih pustimo da imaju uvid u našu stvarnost, koja je u velikoj mjeri digitalna? Da li imamo strpljenja da im objašnjavamo naš sleng, interesovanja koja njima ponekad izgledaju kao naučna fantastika?

I tako su prolazili dani, dok mi se majka nije obratila povodom „zahtjev za prijateljstvo“ situacije. „Ne želiš da budemo prijatelji na Facebook-u“, rekla je. „Ali mi smo već 26 godina prijatelji“, odgovorila sam lukavo. „Kako hoćeš“, ljutito je zaključila.

Razgovor na tu temu se tu završio i ja sam razmišljala o tome. Vidjela sam da je moja sestra ima u prijateljima i da komentarišu jedna drugoj fotografije. Nekako me je bilo stid dok sam čitala komentare, skoro pa da sam malo i pocrvenila. Kao da majka dođe na odmor u školu (sada već na posao) i donese mi  sendvič i sok. Uostalom, šta će njoj društvene mreže, zapitala sam se. I potpuno odbacila mogućnost da je njoj Facebook potreban. Instaliraj Skype, negdje sam joj u hodu rekla.

I malo sam nastavila da istražujem. Pitala sam prijatelje da li oni imaju roditelje među Facebook prijateljima. Mišljenja su naravno bila podijeljena. Ali su se svi usaglasili u jednom: postoji velika mogućnost da će vam roditelji javno udijeliti kompliment od kog će vam uši otpasti od stida. I u tom trenutku je sva ta situacija počela da mi biva zabavna. Naravno, majka je tiho patila što je još uvijek držim na „stand by“ ne dopuštajući joj da uđe na moja vrata društvenih mreža. Istovremeno, bila sam zapanjena dimenzijom koju je jedan običan zahtjev za prijateljstvo dobio. I kolikom je ljutnjom, doduše tihom, rezultirao.

Zato sam odlučila da malo istražim kako se ponašaju roditelji na društvenim mrežama. Komentari su se nizali od  „Baš si kul“, preko „Voli te majka“ do „Mnogo ste slatki“….Smijala sam se kao dijete (iako potpadam u kategoriju odraslih). I tada sam shvatila da su roditelji na društvenim mrežama upravo to. Neko ko vas je vaspitao i ko želi da zna šta se to dešava u vašem svijetu. Šta se krije iza tog fenomena zvani Internet i društvene mreže i šta vi to tamo radite. Da su istovremeno zabrinuti, ali i da su prihvatili novi način komunikacije kao sopstveni.

Potpuno je normalno da i oni žele da idu u korak sa vremenom, jer smo mi prvi koji bi osuđivali naše roditelje da nisu informisani, da su zatvoreni za nove stavri. Iako novo ne znači nužno nešto dobro.

Ali svako bi trebalo da se ponaša u skladu sa svojim godinama. I, naravno, u svemu bi trebalo tražiti ravnotežu.  I djeca i roditelji.

Nakon nekoliko mjeseci sam prihvatila majkin zahtjev za prijateljstvo. Odmah je iskoristila priliku da prokomentariše jednu moju fotografiju. I to je odmah prekoračila granicu mog „dozvoljenog komentara“. „Izjavi mi još jednom ljubav na društvenim mrežama i blokiraću ti komentare“, rekla sam joj kroz osmijeh. Uživo, naravno. Zagrlila me je jako i poljubila i još jednom rekla „volim te“.  Znam rekla sam.

  • Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    *